SMUĐ

SMUĐ

Nekada
je u nomenklaturi nosio latinsko ime lucioperca sandra L. Pripada porodici
grgeča i u našim vodama javlja se u dve vrste: smuđ obični i smuđ kamenjar.
Prvi je zelenkastosivih leđa i bokova, a kamenjar uglavnom svetlosmeđ sa sivomaslinastim
nijansama, ali kod ove ribe osnovna boja je prilagođena boji sredine u kojoj
živi.

Po kvalitetu mesa smuđ obični spada u prvu kategoriju, a po hranljivoj vrednosti
stavljaju ga ispred potočne pastrmke.Telo
mu je vretenastog oblika sa ne baš mnogo usečenim ustima, ali ugao usta prelazi
zadnji deo očnih jabučica. Trbušne peraje su sasvim blizu glave.
U ustima su
vidljivi zubi, naročito na početku usnog otvora. Smuđ je grabljivica. Ima ga
u svim zatvorenim vodama u kojima se gaji kao sportska i konzumna riba.

Poznato je da smuđ najradije traži plen noću, međutim, uspešno se lovi rano
ujutru i predveče. Za vreme tmurnih dana lovi se i u podne. Prisustvo ovog simpatičnog
razbojnika lako je uočljivo. Dok smuđ lovi, primećuje se sitna riba, koja bežeći
pred opasnošću pršti po površini vode. Mlađi i sitniji najčešće polaze u lov
grupno i u jednom pravcu.Ako je voda mutna smuđ hranu traži na površini vode.U
svim ostalim prilikama je na dnu ili u srednjim slojevima vode.
S jeseni
napušta dubinska skrovišta i izlazi u lov uz obale i na plićake.

Za izbor ribolovnog mesta najvažnije je da upamtite da se smuđ najradije zadržava
oko podvodnih krševa i kamenja, potopljenih stabala i drugih odbačenih predmeta,
pod mostovima i u blizini potopljenih plovnih objekata.Prava mesta su mu još
i tamo gde je dno tvrdo i šljunkovito i u virovima sa svrtocima.
Ima
ga, takođe i u limanima i maticama, najčešće nizvodno nekoliko metara od potopljenih
prepreka u vodi.
Iako je grabljivica i za plenom juriša brzo i silovito, mamac uzima vrlo nežno
i obazrivo, gotovo neprimetno.
Ako
otkrijete u kojim se slojevima vode kreće, lako ćete izabrati metod pecanja
– plovak ili dubinski.Pošto se mresti od aprila do maja u to vreme lov na
smuđa nije dozvoljen. Ove zabrane imaju za cilj sprečavanje preteranog izlovljavanja
i omogućavanje razmnožavanja.

Kod lova na dubinu – čekanjem, olovo se stavlja na kraj osnovnog konca, a
iznad njega na dva ili tri bočna predveza udice sa glistama (za sitnije smuđeve),
a za one krupnije: komadići beovice, bodorke, crvenperke. Ako smuđa čekate
na kederovanu ribicu, olovo je, takođe, na kraju osnovnog ribolovačkog konca,
a metar-dva iznad njega „triple“ virbla (vrtilica) za čiju se srednju omču
vezuje bočni podvez sa udicom i na nju stavlja živa ribica. Bočni predvez
treba da je dug bar pola metra. Tako će mamac moći nesmetano da se kreće gore-dole,
da se okreće oko osnovnog ribolovnog konca bez bojazni da će se saplesti.
Što je predvez duži to je radijus kretanja kedera veći, naravno do određenih
granica, jer dužina bočnog predveza ne sme biti velika da mamac dohvati dno.
Tada postoji mogućnost da se keder prikrije i skloni od pogleda smuđa. Pri
ovom načinu ribolova praktičniji su duži štapovi.
Za lov
smuđa na plovak nema nekih posebnih napomena. Jedino što treba koristiti lakši
plovak od onog kojim se lovi štuka, ribolovni konac ne deblji od 0.50mm, jednokraka
udica, a iza plovka – prema vrhu štapa, na 10-15cm udaljenosti jedne od druge
valja postaviti 2-3 male kuglice od plute prečnika 3-5mm. Njihova funkcija
je sprečavanje uplitanja kedera na osnovni konac čiji trbuh najčešče leži
pod vodom.
Lov
smuđa varalicama najuspešniji je kada se vuku lagano i sa kratkim zastajkivanjem.
Pošto smuđ rado napada veštačke mušice, nije na odmet da na 50-60cm iznad
varalice postavite jednu, ali sa bočnim predvezom ne dužim od 10cm.

Smuđ zazire od debelog ribolovnog konca. Ne strahujte da ga nećete izvući
iz vode zbog tankog konca, jer ulovljeni smuđ se brzo zamori. Sa dobrim stacionarnim
čekrkom, ribolovnim koncem od 0.30mm bez bojazni možete izvući smuđa teškog
čak i 10kg.

Za keder koristite: vijune, brkice, čikove, beovicu, krkušu, sitnijeg karaša
i drugu belu ribu manjih razmera i uskog tela, jer je ždrelo smuđa usko, a
želudac mali.

Mamci: Vijun, brkica, čikov, beovica, karašići, sitne žive žabe, punoglavci,
crne ritske gliste, larva vodenog cveta, repić raka, varalice tipa „meps“
2-4, manji „efect“ u kombinaciji sa veštačkom mušicom.