SOM

SOM

Najveća
je slatkovodna evropska riba koja kad je posluži sreća, može da naraste i
do tri metra dužine sa težinom od 250 do 300 kilograma. Građa tela i izgled
razlikuju se u mnogome od ostalih slatkovodnih riba. Izrazito velika glava
sa dugim brkovima i sitnim očima, pljosnatog je oblika ali mu je trup ovalan,
koji se prema repu sužava.Velika usta puna su sitnih zubića. Ispod donje vilice
ima dva para kratkih brčića. Koža mu je bez krljušti – sluzava, a boja zavisi
od sredine u kojoj živi. Leđa su mu uglavnom tamnozelene, smeđe ili crne boje,
a trbuh prljavobeo. Šare po telu su mramoraste.Najradije se zadržava u dubokim
virovima sve dok ga glad ne natera da pođe u lov.
Hranu
traži u blizini svoje loge u koju se obavezno sit vraća. Nije mnogo hitar
i smatra se lenjom ribom, koja radije čeka žrtvu mameći je brkovima. Smatraju
ga glupim, ali bez osnove, jer je inteligentniji nego što se misli. Inače
je svežder. Za podmirenje „blagoutrobija“ ne prašta ničemu što u vodu dospe
i može da mu posluži kao hrana. Jede gliste, puževe golaće, rovce, rakove,
ribe, uginulu živinu, barske ptice, pijavice, pa čak i sapun. Izrazito veliki
primerci, mogu biti opasni i za kupače.
Sa
sigurnošću se zna da prvi započinje zimski san, a poslednji se budi. Izgladneli
s proleća masovno izlaze na površinu vode da se osveže kiseonikom. Posle toga,
odrasliji primerci se izdvajaju i u parovima traže mesta za mrest, koji počinje
od aprila, a traje sve do jula. Ženka izbaci i do 500.000 komada ikre. Nakon
toga mužjak brižljivo čuva ikru razgoneći svu ostalu ribu. Posle desetak dana
iz ikre izlaze mali somići, ostaju u gnezdu izvesno vreme hraneći se planktonima
i sitnijim životinjicama. To traje sve dok ih roditelji ne rasteraju. Odraslim
somovima, takođe je svojstven kanibalizam. Događa se da zatru polovinu, pa
čak i ceo porod, ukoliko je voda siromašna hranom.

Mlađi somići vrlo brzo rastu. U prvoj godini dostižu težinu od oko 500 grama
i dužinu od 20 cm.Primerci od tri kilograma stari su od prilike četiri do
pet godina.

Soma s razlogom smatraju noćnom grabljivicom, ali se zna da u lov izlazi rano
u zoru i predveče, a ređe i tokom dana. Uveče ga trba čekati na ulasku brzaka
u vir, međutim, pred zoru i tokom dana som je u viru ili na izlasku iz vira.
Prava somova staništa su na ušćima reka i potoka naročito u vreme kad se od
kiša zamute, noseći sa sobom razne insekte, crve i vodozemce. U takvim prilikama
prikrada se ispod ušća i sačekuje sve što mu voda donosi. Zna da predveče
i u zoru ušćima prilaze i druge ribe u potrazi za hranom ili za osvežavanje
kiseonikom, pa im pridružuje i odatle vraća najčešće sit ili okačen na udicu.
Na ovakvim mestima, radije napada živu ribu, kederovanu žabu ili raka na plivajućim
udicama, nego glistu ili pijavicu zabačenu dubinski – na dno.

Rano s proleća posle zimskog sna zapaženiji rezultati u lovu postižu se blinkerisanjem
varalicama (efecet, hajnc, meps), koje treba vući kroz površinske slojeve
vode. Lov varalicom ne sme biti brz, već ravnomeran i ujednačen. Slično trba
postupiti i sa mrtvom ribicom nameštenom na sistem udica, koju som radije
napada nego varalicu.

Treba znati da je som jedina rečna riba – ljubitelj buke, nevremena, kiše,
grmljavine...

Dok sve ribe beže u skloništa som izlazi i radoznalo prati šta se to neuobičajeno
događa. Tu njegovu slabost koriste profesionalni ribari za lov „bućkom“.

Kad zbog kiše vode nadođu i zamute se, soma treba tražiti blizu obale. U svim
ostalim prilikama blizu je glavnim tokovima reka.

Lov ovog slatkovodnog kolosa gotovo je bez uspeha ako se koristi lak i nežan
pribor. Neophodna je jaka elastična i dovoljno velika udica sa jednim, dva
ili tri kraka i olovni uteg težak tolikko da se suprotstavi snazi vode. Ribolovni
konac nikako ne sme biti tanji od 0.50mm. Iako snažan, som je manje borben
od šarana, no i pored toga valja ga smireno zamarati sve dok mu na površini
vode ugledate belinu trbuha.
Uhvaćenog
soma na obalu izvlačite uz pomoć kuke i meredova.

Som se najčešće lovi mamcima na dnu, mada naiđe u vreme mutnih voda i
na plovak ukraj obale. U pronalaženju najboljih mesta kao orijentacija
neka vam posluže stabla oborena u vodu i druge podvodne prepreke iza
kojih se obično skriva. Čest je gost u hladovinama vrba nadnetih nad
površinom vode, a tamo gde svega toga nema, sasvim je sigurno zalegao u
rupama na dnu reka. Ako napipate takve rupe ili im zante mesta,
strpljivo čekajte, naročito po noći. Vrlo uspešno som se lovi i
„vodenim zmajem“. U toj prilici najbolji su mamci žive ribice, a potom
rovci, durdubci i medicinske pijavice.

U soma je dobro razvijeno čulo mirisa, a brkovi i bočna linija (riblji radar)
dopunska su čula koja reaguju na treperenja. Upravo su to ribolovci počeli da
koriste od nedavno. Došli su na ideju da iznad namamčene žive ribice stavljaju
komadiće spužve ili deblje, bele manje flanelske krpe natopljene ribljim uljem,
pa dok se okačeni keder batrga i pokretima šalje impulse „radaru“ soma, voda
istovremeno spira riblje ulje i nizvodno mirisom trasira stazu kojom će zasigurno
doći „brka“, naravno samo ako ga ima.

Drugi kuvaju krv domaćih životinja i mešaju sa mlevenim mesom sardine ili ribljim
uljem, pa izmešano sa peskom ili komadićima šljake veličine krupnijeg oraha,
bacaju uzvodno da tragovi spiranja prolaze pored namašćenih udica nizvodno od
soma, koji je možda zalegao na dnu ili vrluda rekom tražeći štogod za jelo.

Mamci: Snop crnih ili crvenih glista, crna ritska glista, kišna glista, rovac,
durdubok, pijavica, rečni rak, komadi bele svinjske džigerice, komadi mesa,
manja polupečena ptica, riba, žaba, larva, vodene bube, valjci od hleba izmešanog
sa mlevenom svežom ribom ili sardinom i domaći sapun.