STUKA
Izuzetno
zanimljiva riba kako po formi tela tako i po načinu života, ishrani i ponašanju.
Vretenastog je oblika sa glavom koja podseća na krokodila i ustima
poput pačijeg
kljuna, gde je na gornjoj vilici smešteno mnoštvo sitnih, a na donjoj do osam
pari krupnih zuba. Leđno peraje je kod štuke povučeno unazad, gotovo u istoj
liniji sa analnim perajem što joj omogućava brzo kretanje kroz vodu.Veoma
je proždrljiva i u potrazi za hranom ne prašta ni svom rodu. Napada sve živo
što se u vodi kreće:Ribe,
rakove, žabe i vodene mušice, a one krupnije ne praštaju čak ni barskim pticama
i pačićima kad joj se nađu na nišanu. S punim pravom je nazivaju ajkulom slatkih
voda. Štuka je obalska riba koja živi u srednjim i donjim tokovima reka, ali
je brojnija u barama, ritovima i mrtvajama, naročito tamo gde tekuća voda
povremeno prodire posle obalskih kiša. Mresti se rano s proleća do kraja aprila.
Ikru lepi na živo i mrtvo rastinje u plićacima gde je voda duboka svega nekoliko
santimetara. Ženka izbaci čak i do milion komada ikre. Za vreme mresta ne
pokazuje interesovanje za hranu ali zato kasnije nezajažljivo juri za plenom.
U tim danima, postižu se u lovu štuke najbolji ribolovni rezultati. Iako je
štuka proždrljiva, i naizgled uvek gladna, povremeno prestaje da uzima hranu.
Tada neće pokazati interesovanje čak ni za kederovanu živu ribu koja joj se
nađe ispred samih usta. Štuka sigurno grize samo onda kada joj je glava usmerena
prema vodenoj površini, rep nagnut prema dnu ili kada je od obale okrenuta
prema sredini vode.
LOV ŠTUKE
Iako je štuka brza i grabljiva riba plen ne proganja dugo. Najčešće skrivena
iza lokvanja i drugih vodenih prepreka čeka žrtvu da joj dođe u neposrednu
blizinu. Tada kao iz puške silovito napada i proždire nedužne susede. Mnogi
je nazivaju higijeničar voda jer ih čisti od bolesnih, nemoćnih i zakržljalih
riba. Sezona lova na štuku gotovo da i ne prestaje tokom cele godine, izuzev
u vreme mresta, ali prava sezona počinje s jeseni. Uspešan je i lov zimi,
a najuspešniji posle mresta (april-maj). Za ovaj lov koriste se prirodni i
veštački mamci. Uhvaćena Štuka boriće se žilavo i hrabro samo u prvim trenucima,
jer ubrzo malakše. Krupniji primerci u borbi za život iskaču iz vode čitavom
dužinom i tada im uspeva da se oslobodi udica. Ribolovni konac pri vađenju
štuke trba da je uvek nategnut kao i kod izvlačenja ostalih riba. U lovu štuke
živim mamcima podjednako uspešno koristi se plovak kao i olovni uteg bez plovka.
Tamo gde je dno muljevito ili previše zatravljeno lov na plovak je uspešniji.
Stariji i iskusniji ribolovci znaju da štuka postepeno guta mamac, okrećući
ga u ustima da
glavom prođe prema njenom ždrelu. Zato, ne treba žuriti sa
kontriranjem čim je plovak potonuo već 5 do 8 sekundi kasnije. Nameštajući
keder da bi ga lakše progutala, štuka ne stoj u mestu, već pliva dalje, što
znači da joj treba omogućiti šetnju ostavljanjem nekoliko metara slobodnog
najlon konca. Žurba u lovu ove grabljivice se isključuje. Bolje je da sačekate
da se sama zakači na udicu, nego prevremeno da kontrira. Ako pri sebi nemate
časovnik, onda kad plovak potone odbrojte bar do 8 pa tek onda kontrirajte.
Živu
ribicu udicom zakačite ispod leđnog peraja ali da joj ne povredite kičmu.
Iznad udice dobro je da stoji tana čelična sajlica, jer su zubi štuke preoštri
za ribolovni najlon konac. Ne treba gubiti iz vida da će na mestima gde je
hranjena bela riba ubrzo doći štuka. Jer, bela riba dolazi na primamu, a štuka
za belom ribom. Ovo važi samo za stajaće vode.
MAMCI Vijun i čikov se najduže održe živi kao keder i njima se postižu najbolji
rezultati ali, za mamce se, takođe sa uspehom koriste krkuše, crvenperke,
bodorke, karaši i žive zelene žabe. Ponekad štuka dođe i na glistu, komadić
ribe i na mrtvu ribu.
sri lip 27 2007, 20:29
